U Srbiji je sve veći broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama. U 2016. registrovano ih je za 24 odsto više nego u 2015, što je čak 57,8 odsto više nego u 2014. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je uspešno da se primenjuje, ali još uvek je neizvesno kakvi će biti njegovi efekti na zaštitu žena i drugih žrtava. Sudeći po brojevima i procentima, žene će najčešće biti povređene, silovane ili ubijene od strane muškaraca koje poznaju ili vole.
Nasilje prema ženama je široko rasprostranjena pojava. Ipak, nalaze istraživanja nije lako međusobno porediti zbog brojnih metodoloških razlika. Žene će najčešće biti povređene, silovane ili ubijene od strane muškaraca koje (po)znaju i koje često i vole. Podaci stranih istraživanja pokazuju da fizičko nasilje trpi ili je doživelo od 13‒61% žena, seksualno 6‒59% žena, dok je prevalencija psihičkog i emocionalnog nasilja 20‒75%. Kada nasilje prema ženama dovede do smrtnog ishoda, učinioci su u 40‒70% slučajeva njihovi intimni partneri (što je u oštroj suprotnosti sa prevalencijom ubistava muškaraca, koja je 4 do 9% slučajeva).
Pregledni podaci za Evropu takođe ističu značaj varijacija u metodologiji, ali govore da je najmanje 20 do 25% žena tokom svog života bar jednom iskusilo fizičko nasilje od strane partnera, u više od 10% slučajeva seksualno nasilje koje je uključilo upotrebu sile, a psihičko nasilje doživelo je između 19 i 42% žena. Kada se uzmu u obzir sve forme nasilja (uključujući i proganjanje), više od 45% žena u Evropi doživelo je u svom životu takvo iskustvo. Istraživanje sprovedeno u državama Evropske unije (jedinstvenom metodologijom) pokazuje da je svaka treća žena starija od 15 godina imala iskustvo fizičkog i/ili seksualnog nasilja, najčešće od strane svog partnera.
U Srbiji je najveći broj dostupnih podataka vezan za nasilje prema ženama u partnerskom i porodičnom kontekstu. Podaci istraživanja sprovedenih u raznim periodima, na različitim uzorcima i različitim metodologijama pokazuju sličnosti i dosledno visoku rasprostranjenost nasilja prema ženama. Skoro svaka druga žena (46,1%) doživela je tokom svog života neki oblik nasilja, a svaka treća (30,6%) doživela je fizički napad od nekog člana porodice. Najmanje 6% žena je imalo iskustvo seksualnog nasilja. Istraživanje u Vojvodini potvrđuju ove nalaze, dodajući informacije o izloženosti žena pretnjama nasiljem (27%), ekonomskom nasilju (11,4%), proganjanju (18,6%) i seksualnom nasilju (9%). Istraživanje na uzorku u Centralnoj Srbiji pokazalo je da je 37,5% žena u toku prethodnih godinu dana i 54,2% žena tokom svog života bilo izloženo nekom obliku nasilja u porodičnom kontekstu. Registrovane su i regionalne razlike u rasprostranjenosti nasilja (sa najvećom stopom u Beogradu), koje se objašnjavaju razlikama u spremnosti da se obelodane iskustva nasilja.
Na osnovu podataka dostupnih iz medijskih izveštaja beleži se i veliki broj ubijenih žena u partnerskom i porodičnom kontekstu, bez odgovarajućeg društvenog odgovora (Grafikon 1).
U Srbiji još uvek nije uspostavljena jedinstvena administrativna evidencija o nasilju prema ženama (sve vrste nasilja) i nasilju u porodici. Ipak, podaci iz evidencija koje vode državni organi potvrđuju rodni karakter i učestalost fenomena.
Centri za socijalni rad u Srbiji svake godine evidentiraju sve veći broj prijava nasilja u porodici (Grafikon 2). Ovo povećanje nastaje kao posledica veće spremnosti da se nasilje obelodani i bolje razmene podataka između javnih službi (50% svih prijava stigne od policije). Iako izveštaj ne omogućava da se u potpunosti sagleda rodna dimenzija pojave, u kategoriji odraslih žrtava nasilja u porodici žene su zastupljene u 81% slučajeva (2016). Centri za socijalni rad najučestalije registruju fizičko nasilje (47%), a zatim psihičko (33%) i sasvim retko seksualno nasilje (1%), takođe bez rodnih odrednica. Osim toga, iako pominju dečje svedočenje nasilju u porodici (najčešće prema majci), podaci ne omogućavaju da se ustanovi obim preklapanja između ovih pojava.
Ministarstvo unutrašnjih poslova ne objavljuje javno podatke o broju prijava nasilja u porodici ili drugih oblika nasilja prema ženama, niti o broju pokrenutih prekršajnih i krivičnih postupaka.
Republički zavod za statistiku u biltenima o punoletnim učiniocima krivičnih dela objavljuje podatke o broju krivičnih prijava, optužbi i presuda protiv punoletnih lica, koje potvrđuju da su najčešći izvršioci nasilja u porodici i seksualnih delikata muškarci, da su oni češće učinioci težih dela nasilja, te da je broj ovih dela u stalnom porastu (Grafikoni 3 i 4). Međutim, zbog dužine sudskih postupaka nije moguće direktno uporediti broj podnetih krivičnih prijava i broj osuđenih učinilaca za istu kalendarsku godinu.
Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (koji je počeo sa primenom 1. 6. 2017) predvideo je vođenje jedinstvene evidencije podataka o slučajevima nasilja u porodici (koja bi se vodila u policiji, osnovnim javnim tužilaštvima, osnovnim sudovima i centrima za socijalni rad), kao i centralne elektronske evidencije, ali ovaj sistem još uvek nije uspostavljen. Primena zakona u prva dva meseca potvrdila je veliki broj prijava: u junu je razmatrano najmanje 2.430, a u julu 3.141 slučaj nasilja u porodici. U junu je izrečeno 1.174 produženih hitnih mera zaštite, a u julu 118 više (1.292).
Srbija se obavezala, potvrđivanjem Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, da prikuplja relevantne statističke podatke u redovnim vremenskim razmacima o svim vidovima nasilja obuhvaćenim Konvencijom, kao i da podržava istraživanja na ovu temu. Treba imati u vidu da rodno neosetljivi istraživački nacrti, specifični statistički prikazi, karaktersitike instrumenata za ispitivanje pojave ili karakteristike uzorka mogu bitno da utiču na podatke, prikrivajući nasilje koje čine muškarci, odnosno stvarajući lažnu sliku o rodnoj simetriji pojave.
